Kako se papagaji iznenađuju ponašanjem i razgovorima

Imao sam papagajnu ženu ANFISA pasmina ara. Bila je ista infekcija. Jednom u glavi moje djece, ideja davanja mamićom, bijelom, lepršavom. Dok sam odabrao zeca, vidio sam papagaj iste pasmine kao i Anfisa.

Moje srce nije moglo stajati, a ja sam kupio papagaj, koji je zvao Smurfik, i zec Belyanka. Doneo sam ih kući. Njegova rođaka Anfisa uzela su mirno, a zec nije baš. Mama je reagovala na njihov izgled nije miran, ali lijevo.

Kavez sa kunićem koji sam stavio u sobu mlađi brat. Odlučili smo da kada pustimo papagaji, onda zatvorim kunić i obrnuto. To je sve u redu. Ali iznenada iz brata sa brata (imao je četiri godine) čuo je urlu i plaču. Moja mama i moja majka su tada tako brzo skočili sa mjesta u kojem je vmig bio u svojoj sobi.

Ne znam kako, ali ti infeze su otvorili vrata od zečjeg kaveza i napali su jedni druge. Perje i krzno letele u svim smjerovima. Tada sam oklijevao. Jedva povišena, gurnuli smo ove tri ćelije. Evo pitanja koje nisu mirno živeli? To su bili samo prvi trenuci sa papagajima.

Prije pet godina kupio sam se Dobermana. Morao je dovesti do klinike, najbolje, po mom mišljenju. Doveo psa tamo i čuo da se drugi štecnuo iza zida. Ravni užas, srce na dijelu provalilo je od ovog zvuka. I nakon promuklog muškog glasa osiguralo je PSA da je on bio trzaj zavijajući, bilo bi bolje da uopće ne bi bilo.

A ovo je normalno? - Pitao sam veterinara koji je zadržao moje malo blago u rukama.

Šta? Pogledala je me tako nerazumijevanje.

I jedino što mogu učiniti je otvoriti usta i ukazati na suprotni zid.

AAAA, ispružila se i osmijeh je cvjetao na licu.

Taj aaaa?

Idemo, vodila me u tu sobu.

Ono što sam me vidio iznenadio me. Postojao je papagaj i cinnuo je poput psa.

Kriver, rekao je da je to promukao muški glas.

Trebalo bi pretpostaviti toliko godina u jednoj kući sa ovim softverom. Izvini, okrenuo sam se doktoru.

Volim da posmatram reakciju ljudi, namiggla me.

Ali od negdje zna za krivlee i t.D., - bilo je uznemireno.

I to je. Često čuvar gledajući fudbal ovdje, pa i predmemorija pamti neke fraze.

Treći trenutak koji mi se dogodio neki dan. Nisam bio kod kuće nekoliko dana, pa sam se vratio. Bilo šta, ali kada je jedna od ova dva intervenirala u mom razgovoru, bilo je čudno. Sa strane je izgledao ovako nešto:

Zdravo, ležao sam na sofi i nikoga nisam dirao.

Zdravo, ispruži ovo perje.

Ko je?

I šta te briga? Do.

Ko te je naučio ovo dok nisam bio?!

Ok, u ime bogova.

Šta je u redu, pa, to je ono što? Ti si samo papagaj.

Da, Dimurafik, Parrot.

Shvaćen? Dobro urađeno! Pošalji, nahraniću te.

Općenito, iznenaditi ponašanje i razgovore, papagaji i dalje znaju kako!