Kako nas je četrljalo

Smiješna priča dogodila nam se u jednom parku. Moj suprug i dvogodišnji sin otišli su tamo da nahrani klarope. Prethodno je kupio narezan krug, malo poslastica za sebe i zadovoljan klupom ispred ribnjaka. Mi sjedimo na sebi, mi govorimo opušteno, pritiskom na komad hljeba i bacajte dodelje. Ptice su pune, djeteta kvrčava od sreće, a mi se radujemo malom odmoru.

Mlađa kćer otišla na roditelje - ljepota. Samo tokom šetnje kupio je novu zvecku za nju i stavio kolica na donji nivo.

Naša idila prekinula je ogromnu četrdeset. Očigledno, zaštita da razjasnimo hranu, ali ne obraćam pažnju. Prvo se prediče iz izdaleka i gledao kako bacamo hljeb u ribnjak. Zatim riskira da se približi. Ne žalimo se, bacali smo joj komad. Zgrabila je i letela sa plijenom na drvetu. Tu je ukusio poslasticu i vratio se za aditiv.

Sada smo nekada bacali komad DUDDER-a, a drugi - zakoračio četrdeset. Bila je potpuno savladala i skočila na ručicu kolica. Pa, neka sjedi, dijete i dalje trči uz ribnjak.

Ali onda je potonji dobio jarko zveckanje, uhvatio ju je i brzo odletio na grančicu. Upravo u ovom trenutku, sin nam se vratio na nove porcije hljeba. Roar je bio ...

Odlučio je namamiti soroki hljeb. Ali, činilo se da je zasićena i nije požurila letjeti iz grane za liječenje. Kao što je jednostavno nismo namamili. Beskoristan. Situacija je bila ublažana, sin je plakao, a divan dan je bio pod prijetnjom sloma.

Morao sam hitno izmisliti način da spasim situaciju. Imali smo malo ukusnog sira. Muž je uzeo komad i donio ga na drvo. Ali škakljiva četrdeset nije pala. Šta da radim ... Muž je stavio sir u lišće stabla i sjeo na klupu. Četrdeset se usuđuje na grani, a nije riješeno da se spušta. Ali želja za ukusnim sirom bila je jača. Pridružila se kopnu sa zveckom, zgrabila sir i bila je sljedeća.

Tako se mi i patimo sa selom hranjenim, a zveckanje je spašeno.